Kratka istorija Sokobanje – od prošlosti do današnjice
Kao mesto sa najdužom tradicijom banjskog turizma u Srbiji, Sokobanja je pravi biser turizma u našoj zemlji. Sve što ste očekivali od jedne Banje i mnogo više ćete pronaći na ovoj lokaciji.
Podaci kažu da prvi turista u ovu banju došao je na oporavak 1837. godine, a kao prirodno lečilište poznata je još iz doba starog Rima.
Tajna lekovitih karakteristika Sokobanje je u simbiozi svih bogatih faktora kojima je priroda obdarila.
Ono što Sokobanju čini drugačijom je gas radon vrlo plemenitog delovanja, koji raspršući se u vazduhu blagotvorno deluje na mnoge bolesti kao što su bronhijalna astma, hronični bronhitis, povišeni pritisak, bolesti nervnog sistema i žlezda sa unutrašnjim lučenjem.
Povoljna jonizacija, odnosno prisustvo pozitivnih i negativnih jona u vazduhu osvežava i okrepljuje čovekov organizam.
Upravo sa ciljem oporavka organizma i otklanjanja umora i stresa kreirali smo našu jedinstvenu ponudu i zamislili odmor apartmanima Veličković.
MALO ISTORIJE
Sokobanja važi za nepresušnu inspiraciju i upravo to je bila i doajenu srpske književnosti Branislavu Nušiću, koji je napisao i čuveni moto „Soko – banja, Soko – grad, odeš mator, dođeš mlad”.
Ova krilatica u sebi objedinjuje suštinu Sokobanje i njenih prirodnih lepota.
Znamo da je Hajduk Veljko 1809. branio Sokobanju od Turaka. Bio je poznat po tome što je pred boj pozivao muziku da svira. Veljko je i od rata pravio predstavu.
Knjaz Miloš je zahvaljujući blagotvornoj sokobanjskoj lekovitoj vodi bitno popravio svoje zdravlje, pa je naložio da se na ulazu u Sokobanju izgradi spomen česma na kojoj i danas piše: „Miloš Obrenović I, Knjaz Srpski, podiže ovaj istočnik za večiti spomen dolaska svog u Banju, godine 1860.”
U Sokobanji se Ivo Andrić sklonio 1942. Pisao je dok je u svetu besneo najstrašniji rat od postanka čovečanstva. Još pre rata je znao da boravi u banji i po nekoliko nedelja – i da se, po svojim rečima, u Beograd vrati kao preporođen. On je zabeležio da ga je dok je gledao sokobanjsku „lepotu svetlosti zemlje i neba“ često obuzimala „neka neobjašnjiva tuga ili zanos”.
Kažu da je u mlađim godinama i planinario, te je osim lečenja u Sokobanji, obilazio Sokograd i Lepteriju i penjao se na Ozren, Devicu i Rtanj.
